О књизи: година / Било је топло јулско вече. Сунце пред залазак сунца одисало је неподношљивом топлотом. Мушице су лењо звониле у одмрзлом ваздуху. Лупајући босим ногама по клизавој глини, попео сам се уз брдо и сео на избочину, од које је вода била удаљена свега четири-пет метара. Одавде се пружао величанствен поглед на зелени низ брда обраслих шумом, која се протеже до хоризонта, и успавано село које као да је овде мирно спавало још од далеких времена стварања света, на прашњави пут који се вијуга између брда и губљење у даљини, и лежеран караван кумулусних облака на небу.